Cene energenata u zemljama članicama Evropske unije dostigle su krajem 2021. rekordne vrednosti sa tendencijom daljeg rasta – cena prirodnog gasa povećana je za više od 400 posto, a veleprodajne cene struje porasle su za 200 posto, uzrokujući široko nezadovoljstvo i pojačan pritisak na nacionalne vlade od strane građana i privrede.
Nije mnogo drugačije ni širom sveta. Velika Britanija se suočila sa krizom u kojoj su presušile benzinske pumpe, a Kina se bori da smanji učestale nestanke električne energije. Amerika, koja se svojevremeno hvalila povećanim izvozom nafte i gasa, zabranila je izvoz. Rusija je uskratila količine gasa Evropi, koja nikako da se oslobodi zavisnosti od tog energenta. Poremećaji u snabdevanju energijom uticali su na rad fabrika širom sveta, a onda je zavladao haos u lancu snabdevanja.
Osim loših vremenskih prilika koje su pratile 2021. godinu, veliku ulogu u energetskoj krizi su odigrale neuspele politike po pitanju liberalizacije energetskog tržišta, energetske tranzicije i prelaska na obnovljive izvore energije. U kontekstu krize i rasta cena konvencionalnih energenata, otvara se pitanje da li možemo, dok se čekaju evropske i nacionalne politike po pitanju rešenja, da naučimo lekciju i ličnim odlukama za prelazak na obnovljive izvore energije, kao što je solarna, ostvarimo sopstvenu nezavisnost, ekonomsku isplativost i energetsku stabilnost. Naravno, i dalje bi ostali deo nacionalnog energetskog sistema, i pratili bi njegovu ukupnu sudbinu, ali bi bar delimično imali uticaja na sopstvenu energetsku situaciju.
